amerikanci
SAD

Život u Americi: 13 stvari koje su me iznenadile (part 2)

U prethodnom tekstu sam podelila sa vama 17 čudnih stvari vezanih za život u Americi. Za dva dana, to je postao moj najčitaniji tekst, a dobila sam i mnogo pozitivnih komentara od vas. Zato sam odlučila da napišem i nastavak teksta. Danas sa vama delim listu od još 15 stvari koje Amerikanci rade drugačije od ostatka sveta i koje su meni bile neobične. 

1. Čudne kombinacije hrane

Amerikanci definitivno vole da eksperimentišu sa hranom i da kombinuju ukuse koji na prvu pomisao ne idu zajedno, bar za naše pojmove. Ovo su neki primeri koje sam ja probala i koji su mi se na kraju svideli: 

  • Pica sa ananasom – zvučalo mi je odvratno, ali sada baš volim Hawaiian picu (šunka, kačkavalj, sos od paradajza i ananas).
  • Chicken Waffle Sandwich – sendvič sa pohovanom piletinom i vaflama umesto hleba. Često stave i malo javorovog sirupa preko.
  • Pohovani Oreo – slatka bomba, kao što je i za očekivati. Nisam ljubitelj Oreo keksa, ali kad je pohovan krene da se topi pa je baš ukusan. Mada, da sam pojela više od dva, verovatno bi mi bilo muka.
  • Arnold Palmer – pola limunada, pola ice tea. Slatko i osvežavajuće, idealno piće za leto.
amerikanci

2. Napolje sa mokrom kosom na -10 stepeni? Ništa neobično

Kao devojci sa Balkana, ovo mi je bilo izuzetno čudno. Niti bi mi ikad palo na pamet da izađem iz kuće sa mokrom kosom zimi, niti bi me mama pustila da uopšte pomislim na to. Majke u Srbiji obično imaju spreman čitav arsenal strašnih posledica koje vam se mogu desiti ako izađete napolje posle pranja kose i uspešno ga koriste da nas odvrate od te ideje. 

Na moje iznenađenje, moje drugarice iz Amerike su u sred januara redovno izlazile napolje sa mokrom kosom i tako išle u školu. Temperatura je bila u minusu, što znači da bi im se pramenovi kose potpuno zaledili pa su stizale u školu sa visećim ledenicama oko glave. Kada sam ih pitala, rekle bi mi da svakako idu kolima/autobusom do škole pa im nije hladno, a u školi je toplo.

3. Milja umesto kilometra, galon umesto litra, Farenhajt umesto Celzijusa

Kada bih morala da izaberem jednu stvar koja mi je bila najviše zbunjujuća u Americi – to su merne jedinice. Ni nakon nešto više od godinu dana života u Americi nisam mogla da se naviknem ni da naučim njihove merne jedinice. Ovde sam visoka 158cm, a tamo 5.2 stope (5.2 feet). Ovde se voda ledi na 0 stepeni, a tamo na 32. Kilogram brašna je, u stvari, 2.2 funte brašna (pound), mleko se meri galonima i tako redom.

Kažu da još samo tri zemlje na svetu koriste imperijalni sistem mernih jedinica, umesto metričkog/metarskog sistema koji koriste sve ostale zemlje. Te države su SAD, Mjanmar i Liberija, dok Velika Britanija donekle koristi oba sistema.

4. Sušenje veša + posebne prostorije za pranje veša

amerikanci zivot

Rekla bih da u Americi apsolutno svi imaju mašinu za sušenje i da isključivo tako suše veš. Niko ne kači veš na žicu niti sam videla da iko poseduje tako nešto. Ovo mi je dobro došlo kada sam stigla u Ameriku i saznala da mi je izgubljen kofer pa sam morala brzo da operem i osušim nekoliko stvari koje sam imala da bih mogla da obučem nešto čisto. Svidelo mi se to što ne moram da peglam stvari, jer nakon sušenja  u mašini gotovo uopšte nisu izgužvane, ali mi se nije svidelo kad sam ubacila pocepane farmerke u mašinu i izvadila ih mnogo više pocepane nego što su bile.

Verovatno ste videli u filmovima da Amerikanci koji žive u stanu nose svoj veš u posebnu prostoriju sa veš mašinama. To je stvarno tako. Ako živite u zgradi, česta je situacija da nemate mašinu za pranje veša u svom stanu, nego postoji posebna zajednička prostorija u kojoj se nalaze mašine za pranje i sušenje veša. Donesete veš, onda ubacite u mašinu novčiće određenog iznosa i mašina počne da radi. 

5. Kultura neprepisivanja

Ja stvarno ne znam da li je ovo slučaj svuda u Americi, ali u mojoj školi skoro niko nije prepisivao niti pokušavao da to uradi. Možda ovo ne bi trebalo da bude tako neobično, ali nakon osnovne i srednje škole u Srbiji, navikla sam da čim profesor spusti pogled, svi se okreću tražeći rešenje nekog pitanja. Kada sam radila prvi test u Americi, profesor je izašao iz učionice na 5 minuta. Podigla sam pogled i prilično se iznenadila kad sam videla da svi i dalje gledaju u svoj rad. 

Ovo se nastavilo do kraja školske godine i možda sam svega par puta videla da neko pokuša da prepiše. Zapitala sam se zašto Amerikanci manje prepisuju od nas. Prvo, stekla sam utisak da se Amerikanci više bore za sebe, a ostale đake posmatraju kao konkurenciju. Drugo, ozbiljnije su kazne ako nekog uhvate da prepisuje. Takođe, nije im glupo da prijave nekog kad radi nešto protiv pravila (npr. prepisuje). I treće, u Americi ne postoje odeljenja nego svaki predmet slušate sa drugim ljudima. Sa druge strane, kod nas su odeljenja kao male zajednice i često ste u odeljenju sa najboljim prijateljima.

6. Saobraćajni znaci

Neki znaci u Americi su slični našim, a neki su drugačiji, ali oduševljavalo me je koliko su jasni i nekome ko ih vidi prvi put. Umesto neke ilustracije koja označava da ne smete krenuti desno, Amerikanci lepo napišu MUST TURN LEFT i sve je jasno. 

americki saobracaj

7. Mesec/dan/godina

U Evropi za datume uglavnom koristimo format dan/mesec/godina – npr. 13. maj 2020. S druge strane, Amerikanci koriste format mesec/dan/godina i rekli bi May 13th 2020. Ovo mi je uvek bilo nelogično, ali može se reći da mi je jednom dobro došlo. Kasirka je moj datum rođenja (03. 07.) u pasošu pročitala kao 7. mart, pa sam mogla da kupim alkoholno piće čak malo pre mog 21. rođendana. Tehnički, ovako sam na ,čini mi se, bezazlen način prekršila američki zakon, mada ne mogu da preporučim i da vi ovo pokušavate. 😂

8. Free refills

Kada u restoranu ili brzoj hrani naručite određene sokove, možete da popijete koliko želite po ceni jedne čaše. Ako ste u restoranu, konobar će vam konstantno dopunjavati čašu ili mu to možete tražiti. U Mekdonaldsu ili drugim restoranima brze hrane možete sami besplatno dopunjavati čašu na automatu koliko god želite puta. Ovo uglavnom važi za gazirane sokove, ice tea i poneki negazirani sok. Ako mnogo volite da pijete sokove, ovo vam se baš isplati.

9. Teško je naći dobar hleb

Ja sam neko ko voli da isprobava nove ukuse i uživala sam u američkoj hrani. Ipak, jedna stvar mi je mnogo smetala, a to je činjenica da je hleb iz prodavnice ili marketa uglavnom baš neukusan. Ima sunđerastu strukturu i uopšte nema ukus kao naš hleb.

10. Polaganje vožnje

Polaganje vožnje i dobijanje vozačke varira od jedne savezne države do druge, ali uvek mi se činilo da je mnogo lakše dobiti vozačku nego kod nas. Generalno, ne morate da imate časove vožnje sa instruktorom, već mogu roditelji ili drugi vozači sa iskustvom da vas uče da vozite. U nekim saveznim državama možete da počnete da vozite već sa 14 godina uz probnu vozačku dozvolu (learner’s permit). Vozačku dozvolu bez ograničenja dobijate između 16. i 18. godine, opet zavisi od stejta. 

11. Američke kuće

Naravno, kao i kod nas, nisu sve kuće iste, ali evo nekoliko stvari koje su mi bile neobične kada sam prvi put bila u tipičnoj američkoj kući. 

  • WC šolja je napunjena mnogo većom količinom vode nego kod nas pa možete da pomislite da nešto nije u redu ili da je zapušena. Ovo sam ja mislila kada sam prvi put videla i mojoj host porodici bilo je jako smešno kada sam pitala šta nije u redu sa wc šoljom.
  • Dvorište – prednji deo kuće često nije ograđen i ispred vrata se nalazi trem (porch), a ograđen je samo backyard, odnosno zadnji deo dvorišta.
  • Glava tuša je ugrađena u zid umesto da je držite rukom.
  • Tepisi koji idu od zida do zida pa čak i uz stepenice (slično kao što je bilo popularno kod nas do pre dvadesetak godina)

12. Cene fakulteta

Verovatno ste već čuli da su američki koledži izuzetno skupi, kao i da veliki broj Amerikanaca otplaćuje kredite za fakultet dugi niz godina nakon diplomiranja. Prosečna cena četvorogodišnjeg studiranja na državnom fakultetu je $29 400, a na privatnom $48 510. Ukupni trošak studiranja na Harvardu u školskoj 2018/2019 bio je čak $113 920 (za školarinu, smeštaj i ostalo! Naravno, uvek postoje stipendije, ali studiranje u Americi je sve samo ne povoljno.

13. I’m Irish, Italian and Swedish

Kako je Amerika zemlja imigranata i različitosti, svi imaju korene u nekim drugim zemljama i vole o tome da pričaju. Nije neobično da neko opisuje sebe kao polu-Italijan, jednu četvrtinu Irac i jednu četvrtinu Šveđanin. Ili da kaže za sebe da je Irac iako su mu i baba i deda i roditelji rođeni u Americi. Znaju koje im je poreklo, ali su i vrlo ponosni na to što su Amerikanci.

Nadam se ste uživali u čitanju i da vam je tekst bio zanimljiv. Ako niste pročitali prvi deo teksta, kliknite OVDE