Šta je razmena FLEX (ranije A-SMYLE)?
Razmena FLEX ili A-SMYLE, kako se ranije zvao, je program razmene učenika u kome srednjoškolci dobijaju stipendiju da jednu školsku godinu provedu u Americi. Za to vreme žive u američkoj host porodici i pohađaju američku srednju školu. Program postoji za Srbiju i Crnu Goru i još zemalja Evrope, dok Kosovo, BiH i Makedonija zajedno sa još nekim državama imaju sličan program koji se zove YES.
Ono što razlikuje FLEX od ostalih programa razmene je finansijska podrška koju dobijate. Pošto kandidati koji budu izabrani postaju stipendisti američki vlade, pokriveni su svi troškovi: od viziranja i avionske karte preko pronalaženja host porodice u kojoj ćete živeti pa do džeparca koji dobijate svakog meseca.
Kako je sve počelo?
Za program FLEX, odnosno tadašnji A-SMYLE sam čula još u osnovnoj školi kada sam čula da je neko iz mog grada dobio stipendiju da putuje u Ameriku. Još tada sam odlučila da ću se prijaviti za program čim budem imala priliku. U prvoj godini gimnazije sam otišla na testiranje. Međutim, nisam prošla dalje od drugog kruga, tako da nisam izabrana da budem učesnik programa. Sledeće godine sam se prijavila ponovo, prošla sva testiranja i u aprilu saznala da sam postala stipendista programa. To je značilo da ću narednih godinu dana živeti u Americi!
Poruka ovog pasusa je: PROBAJTE čak i ako mislite da nemate nikakve šanse. Kako da se prijavite za FLEX možete pročitati OVDE.
Grad i porodica
Nakon svih testiranja usledilo je višemesečno čekanje dok nisam saznala u kom gradu ću biti smeštena i ko će biti moja porodica domaćin ili host porodica. Ova neizvesnost je za mene bila pakao, jer nisam imala predstavu na kom ću kraju Amerike živeti za par meseci, u kakvoj porodici, u selu ili gradu i slično. Posle nekoliko dugih meseci dobila sam odgovor.
Dobila sam smeštaj u gradu Ročester, koji se nalazi na severu savezne države Njujork, blizu jezera Ontario i Nijagarinih vodopada. Sa 210 000 stanovnika, to je treći grad po veličini u Njujorku. Zanimljiv je zato što se u njemu godišnje organizuje nekoliko festivala: Lilac Festival, Jazz Festival, Fringe Festival… Tipičan je i zato što nije neobično da temperatura zimi bude – 20 (plus vetar) uz metar snega. Ovo nije bio moj omiljeni detalj, ali sam barem bila zahvalna za svaki divan i sunčan dan u ostatku godine.
Moji host roditelji žive u jednom od najlepših delova Ročestera i taj komšiluk me je uvek podsećao na ulicu Wisteria Lane iz serije Očajne domaćice. Oni su i jedan od glavnih razloga zašto imam tako pozitivno iskustvo sa razmene. Imala sam sreće da sam se svojom host porodicom odlično slagala i oni su uvek bili tu da pomognu, u svakakvim situacijama. Pored toga, pružili su mi divna iskustva, kao što su putovanja u Njujork i na Floridu. Sa njima sam i dalje u kontaktu i njima sam najzahvalnija za sve divne uspomene koje nosim sa razmene.
Škola
Američka škola. Iskreno, očekivala sam tipičnu američku školu iz filmova sa čuvenim ormarićima i kantinom sa odvratnom hranom (ovo je bilo tačno), spektakularne sportske utakmice i žurke u školi, grupice kao što su kul ljudi, štreberi, sportisti i slično. Međutim, moja škola nije ličila na školu iz filmova i bila je specifična. To je zapravo umetnička škola gde je svaki učenik birao svoj glavni predmet (major) od ponuđenih umetnosti: gluma, pevanje, ples, sviranje, likovna umetnost i scenografija. Ostale predmete sam mogla da biram, osim jedinih obaveznih: engleskog jezika i američke istorije. Izabrala sam džez ples, ekonomiju, matematiku i US Government (nešto slično našem predmetu ustav i prava građana, samo obrađeno na zanimljiviji način).
Od vannastavnih aktivnosti sam imala priliku da budem u odbojkaškom timu, horu, predstavi, itd. Ovo je nešto što je zajedničko svim američkim školama – imaćete priliku da birate i predmete i vannastavne aktivnosti koji VAS zanimaju. Iako američka škola jeste, na neki način, manje zahtevna od škola na Balkanu, ipak zahteva od vas da skoro svakodnevno učite i radite domaći, što može da bude problem nama kampanjcima. Međutim, više se razvijaju neke veštine kao što su istraživanje i pisanje, a učenje je mnogo manje fokusirano na pamćenje činjenica.
Škola je i mesto gde sam stekla najviše prijatelja. Očekivala sam da će me svi gledati čudno i da će im biti zanimljivo što nisam Amerikanka. Međutim, moja škola je svake godine imala učenike s razmene tako da su svi već bili navikli na to, jedino što im je bilo čudno je to što sam iz Srbije za koju nisu čuli, pa su me na početku predstavljali kao devojku iz Sibira, Sirije ili neke male zemlje u Evropi. Ipak, svi bili su otvoreni za druženje pa sam na svakom času ili vannastavnoj aktivnosti imala ponekog prijatelja. Sa mnogima sam i dalje u kontaktu, i neki od njih su Amerikanci, dok su ostali drugi učenici na razmeni u istom gradu, i to iz Rusije, Švajcarske, Italije, Nemačke i Tajlanda.
Putovanja
Jedna od najboljih stvari na razmeni je prilika da dosta putujete. Ja sam sa host porodicom posetila Nijagarine vodopade, Floridu i njene prelepe plaže, nezaboravni Disney World, Universal Studios u čijem je sklopu i moj omiljeni Harry Potter Wizarding World i Njujork, koji mi je sada jedan od omiljenih gradova na svetu. Ovo je veliki plus za učenike na razmeni. U Srbiji nikada ne bih imala priliku da za tako kratko vreme posetim toliko novih mesta. Pored ovih putovanja sam učestvovala na dve radionice za učenike s razmene. Jedna je održana u Vašingtonu, a druga u Merilendu. Super je što ako budete izabrani da učestvujete na radionicama, učešće i svi troškovi su pokriveni, tako da dobijate besplatno putovanje i priliku da upoznate ljude iz celog sveta.
Odlazak: kraj ili početak?
Posle nezaboravnih 10 meseci, dolazi vreme za povratak kući. Ovo je većini učenika na razmeni najteži trenutak. Ostavljate život koji ste gradili skoro godinu dana, prijatelje koje ste za to vreme stekli i krećete svojoj kući u trenutku kad ste počeli da se osećate kao da ste kod kuće baš tu gde jeste. Ipak, brzo shvatite da je ovo samo početak vašeg iskustva. Tada možete objektivno da skapirate da li želite još ovakvih avantura ili vam je bilo dovoljno.
Šta god da je odgovor na ovo pitanje, razmena je plus, zato što ste se vratili kući sa puno novih iskustava i priča, naučili nešto novo o sebi i svašta novo o zemlji o kojoj ranije nista znali puno, i postali bogatiji za nekoliko prijatelja i za još jedan dom sa druge strane planete. Takvo je bar bilo moje iskustvo. Razmena ima i svojih mana: uvek vam nedostaje neko ili nešto, gde god da ste. Ipak, biti u svojoj zemlji sa novom perspektivom je nešto neprocenjivo. Tek sada, mnogo godine kasnije, vidim kolika je prednost bila ići na razmenu. Mojih pet razloga zašto bih svakom preporučila da ode na razmenu možete pročitati OVDE.
Ako imate bilo kakva pitanja u vezi sa razmenom ili programom FLEX, slobodno mi se javite ovde ili na društvenim mrežama.
