Kako sam već tri puta bila u Americi, u ovom tekstu ću podeliti sa vama kako izgleda proces apliciranja za američku vizu. Koraci za apliciranje su uglavnom isti za svaki tip vize, ali postoji razlika u dokumentaciji i pitanjima na intervjuu za vizu.
Postoji više vrsta američke vize, a ja ću vam pisati o onim sa kojim imam iskustva, a to su turistička viza (B1/B2) i viza exchange visitor (J1) koju sam dobila dva puta, jednom za razmenu i jednom za Work and Travel program. Opisaću vam svaki korak procesa apliciranja za vizu. Da počnemo.
1. Popunjavanje aplikacije za vizu DS-160
Napravite nalog na ovom sajtu, krenite da odgovarate na pitanja i pratite uputstva koja stoje u aplikaciji. Aplikacija se popunjava na engleskom jeziku. U ovoj aplikaciji imate pitanja o ličnim podacima, razlogu odlaska u Ameriku, detaljima vašeg borkavka, veliki broj bezbednosnih pitanja i sl.
Napomena: Za popunjavanje aplikacije će vam biti potrebna i fotografija dimenzija 5×5 urađena po definisanim pravilima koja ćete videti na sajtu. Uglavnom je u bilo kojoj fotografskoj radnji dovoljno da kažete da vam je potrebna fotografija za američku vizu i oni će znati kakva fotografija vam treba. Potrebna vam je jedna fotografija u digitalnom formatu za aplikaciju i jedna fotografija koju ćete poneti na intervju.
Kada završite sa aplikacijom, dobićete potvrdu na mejl i uputstvo da istu odštampate i ponesete na intervju i to je sledeća stvar koju treba da uradite.
2. Plaćanje i odabir termina za intervju
Za apliciranje za američku vizu morate da platite $160 i novac se ne refundira čak i ako budete odbijeni za vizu. Sva uputstva za plaćanje dobićete nakon ispunjavanja aplikacije. Posle uplate ćete imati opciju da izaberete termin koji vam odgovara za viziranje, tj. za intervju. Sve instrukcije ćete imati na sajtu, samo pažljivo čitajte.
Napomena: Ne ostavljajte apliciranje za vizu za poslednji trenutak, jer ne znate kada će biti prvi slobodan termin za intervju za vizu. Termin kasnije možete i da promenite na sajtu.
3. Priprema dokumentacije za intervju
Potrebna
Ovde možete pročitati koja su potrebna dokumenta za sve tipove američke vize i obavezno nabavite i ponesite sve što se traži.
Neki od obaveznih dokumenata za sve vize su: pasoš koji mora da bude važeći barem 6 meseci nakon povratka iz Amerike, DS-160 confirmation page, jedna fotografija dimenzija 5 x 5 cm iz poslednjih 6 meseci, pasoš u kome je vaša prethodna američka viza ako ste je imali.
Dodatna dokumenta za B vizu
Ovo su neka dokumenta koja vam konzul može tražiti na intervjuu – dokumenta koja dokazuju:
– Razlog vašeg putovanja
– Vašu nameru da napustite SAD nakon putovanja i vratite se u Srbiju –
ovo mogu dokazati porodične veze (npr. izvod iz knjige venčanih), dokaz o stalnom zaposlenju, dokaz da ste redovan student (potvrda i indeks) ili da se školujete (svedočanstva), dokaz o vlasništvu nekretnina i sl.
– Mogućnost da pokrijete sve troškove puta ili dokaz da neko drugi pokriva sve ili deo troškova puta
– Ako idete kod nekog u posetu, tražite da vam napišu garantno pismo u kome vas pozivaju u posetu i to ponesite na intervju
Konzuli uglavnom ne traže većinu ovih dodatnih dokumenata, ali pošto ipak postoji mogućnost da ih traže, što je iskazano i na njihovom sajtu, ponesite ih da biste bili spremni.
Dodatna dokumenta za J vizu:
Ako idete na razmenu ili na Work and Travel program, organizator ili agencija će vam naglasiti koja sve dokumenta treba da ponesete, tako da samo pratite njihova uputstva.
4. Intervju za vizu
Na intervju treba da dodjete 15-ak minuta ranije. Bitno je da ponesete pasoš i svu dokumentaciju koju ste pripremili u prethodnom koraku. Kada stignete do ambasade, javite se njihovom predstavniku koji će stajati ispred. Zatim ulazite u ambasadu ili čekate red da uđete ako ima mnogo ljudi. Kada uđete unutra sledi security check koji izgleda skoro kao onaj na aerodromu. Vaše stvari i vi prolazite kroz skener. Telefon ne smete nositi dalje, tako da će ga zadržati u toj prostoriji i daće vam karticu, koju im posle intervjua vraćate da biste uzeli telefon. Savet je da ne nosite nikakvu elektroniku osim telefona, da vam ne bi pravili problem na ovoj bezbednosnoj proveri. Ja sam jednom prilikom imala novčanik koji u sebi ima eksternu bateriju za telefon i to su ispitivali 10-ak minuta.
Nakon security check-a, izlazite iz te prostorije i hodate do sledeće zgrade u kojoj se održava intervju. Osoblje će vam pokazati gde treba da idete. Kada uđete unutra, prijavićete se na šalteru koji se nalazi na ulazu i dobićete broj. Nakon toga, sednete i čekate da vaš broj bude prozvan. Prostorija u kojoj se obavlja viziranje izgleda ovako: na ulazu se nalazi taj šalter na kome treba da se prijavite, sa leve i desne strane šaltera nalaze se stolice i tu sede svi kandidati čekaju svoj red za intervju, preko puta stolica, odnosno dela za čekanje, nalaze se šalteri i na tim šalterima se obavlja viziranje. Na svakom šalteru se nalazi jedan američki konzul koji će odlučiti da li dobijate vizu. Na ekranima iznad šaltera se smenjuju brojevi kandidata i kada vidite svoj broj, idete na taj šalter.
Možete biti prozvani više puta i svaki put idete do šaltera i onda se vraćate na čekanje dok vas ponovo ne pozovu. Na šalterima proveravaju dokumentaciju, uzimaju pasoš i po potrebi još neki dokument, dajete otiske prstiju, obavljate intervju sa konzulom i saznajete da li ste dobili vizu. Za moje poslednje viziranje sam bila prozvana tri puta (prvi put – dokumentacija i poneko kraće pitanje, drugi put – otisci prstiju, treći put – sam intervju).
Na samom intervjuu možete očekivati pitanja o:
– razlogu vašeg odlaska za Ameriku
– od kad do kad planirate da budete u Americi
– mestima koja planirate da posetite
– drugim detaljima vašeg putovanja
– porodici (na Work and Travel intervjuima su dolazila pitanja kao što su Čime ti se bave roditelji? i Da li imaš brata/sestru?)
– poslu ili fakultetu ili školi
– da li imate porodicu u Americi
– gde ste putovali u poslednjih par godina, itd.
Ovo su najčešći tipovi pitanja, ali generalno konzul može da vas pita šta god on smatra da je neophodno da bi odlučio da li ste dobili vizu.
Na kraju intervjua, koji može trajati 2-3 minuta, a može i preko 15, konzul će vam saopštiti da li ste dobili vizu ili ne. Postoje 3 moguća odgovora: Čestitam, dobili ste vizu (Your visa has been approved), Vaš zahtev za vizu je odbijen (Your visa has been denied), ili Administrativno procesuiranje (Administrative processing) koje znači da su potrebna dalja razmatranja za vaš slučaj i da će vam ambasada naknadno javiti da li ste dobili vizu (čeka se do 60 dana).
Savet za intervju: Budite maksimalno opušteni, stvarno nema potrebe za brigom i tremom. Što ste opušteniji, bolji ćete utisak ostaviti. Obavezno razmislite o pitanjima koje mogu da vam postave i pobrinite se da znate odgovor na svako kako se ne biste zbunili na intervjuu. Na primer, ako ideš na Work and Travel, a ne znaš da odgovoriš na pitanje koliko si ispita položio ili na kojoj poziciji i u kojoj firmi ćeš raditi, ostavićeš utisak neozbijnosti. Ipak, savetujem da ne učite napamet odgovore na pitanja, kako biste bili prirodniji.
Moja iskustva na intervjuima:
Prvi intervju – intervju za razmenu A-SMYLE (današnji FLEX): Pošto je ovaj program finansiran od strane američke vlade, očekivala sam da ću dobiti vizu. Ovaj intervju je trajao manje od 5 minuta i pitali su me samo par pitanja kao što su u kom gradu i kojoj saveznoj državi ću biti smeštena. Nakon toga, moja viza je odobrena.
Drugi intervju – intervju za turističku vizu (Išla sam da posetim moju host porodicu sa razmene i putujem po Americi): Ovaj intervju je bio jedno traumatično iskustvo za mene. Mislila sam da su mi šanse za vizu dobre s obzirom na to da imam poziv za posetu od mojih hostova koji su Amerikanci. Međutim, posle nekoliko pitanja (Šta studiram i koja sam godina, zašto idem u Ameriku, koji mi je plan putovanja, koliko planiram da ostanem u Americi i u kom periodu i sl.) konzul mi je rekao da će mi naknadno javiti da li sam dobila vizu i predao mi papir na kome piše da moj zahtev mora da prođe kroz administrative processing. Pošto mi do tada nisu tražili ništa od dodatnih dokumenata, ponudila sam da pokažem pozivno pismo od host porodice ili neki drugi dokument, ali to su odbili. Takođe, nisam dobila ni odgovor na pitanje kada ću saznati da li sam dobila vizu ili ne.
Čekala sam na odgovor nekoliko nedelja i zvala ambasadu više puta s obzirom na to da sam već bila kupila avionsku kartu (greška – Sačekajte da dobijete vizu, pa onda kupite kartu) i da se moj planirani datum polaska približavao. Na kraju sam dobila odgovor jedno nedelju dana pre mog leta i na moju sreću, viza je bila odobrena.
Treći intervju – intervju za Work and Travel program: Za ovaj intervju sam bila optimistična, jer sam ispunjavala sve uslove koje je agencija savetovala (položila sam skoro sve ispite do tad, redovan sam student bez pauza u studiranju…), ali sam samo razmišljala o mogućim šta ako scenarijima zbog prethodnog iskustva na viziranju. Na intervjuu su me pitali nekoliko pitanja o fakultetu: da li sam na budžetu, broj položenih ispita, smer, godina i sl. i nekoliko pitanja o Americi: da li sam ranije bila u Americi, šta ću raditi i gde, gde planiram da putujem… Posle toga, konzul mi je predao papir i rekao Your visa has been approved.
5. Pokupite pasoš i pakujte kofere
Ako idete na Work and Travel, pasoš vam najverovatnije stiže u agenciju.
Ako ste dobili turističku vizu, pasoš posle nekoliko dana možete da pokupite u DHL predstavništvu. Ne sećam se da li postoji još neka opcija za preuzimanje pasoša, ali mislim da je ova svakako najjednostavnija. Dobićete kod za praćenje pasoša i bićete obavešteni kad stigne u DHL.
Nakon dobijanja vize – Tumačenje vize, Koliko smem da ostanem u Americi?
Na stranici gde vam je odštampana viza ćete imati datume važenja vize (issue date i expiration date). Ovi datumi ne označavaju od kad do kad možete da boravite u Americi. Ovi datumi pokazuju od kad do kad možete ući u zemlju (može biti 10 godina, ali i mesec dana ili bilo koji drugi period manji od 10 godina).
Znači, ako imate vizu koja traje od 1. januara do 1. jula, to znači da u Ameriku možete otići u bilo kom trenutku u tih šest meseci, pa čak i krajem juna.
Koliko dugo možete ostati u Americi pri jednoj poseti ne određuje viza, već američki službenik na ulasku u zemlju. Kada stignete u Ameriku, pre izlaska sa aerodroma, prolazite kroz Immigration deo gde razgovarate sa imigracionim službenikom. On će vam postaviti nekoliko pitanja o vašem boravku u Americi i na osnovu toga u vašem pasošu udariti pečat sa datumom do kad morate napustiti zemlju. Ovaj period boravka u Americi može biti najviše 6 meseci za turističku vizu. Tehnički, ovaj službenik može i da odbije vaš ulazak u zemlju bez obzira na to što imate vizu, ali ja ne poznajem nikoga kome se to desilo.
Na vizi ćete takođe imati oznaku M ili S u delu Entries i ovo pokazuje da li, sa tom vizom, možete ući u Ameriku jednom (S – single entry) ili više puta (M – multiple entries).
*Za Work and Travel program, nakon isteka vize možete u Americi boraviti još mesec dana, pošto program obuhvata i dodatni peti mesec u kome ne možete da radite, ali možete da putujete (grace period). Međutim, čak i ako imate multiple entries, u tom dodatnom petom mesecu se ne možete vratiti u SAD kada jednom izađete iz zemlje.
Ukratko, saveti za viziranje:
- Aplicirajte dosta unapred! Zato što vaši željeni termini mogu biti popunjeni i zato što postoji opcija da vas stave na administrative processing (kao u mom slučaju), pa morate duže da čekate da biste saznali da li ste dobili vizu
- Pripremite svu dokumentaciju
- Na intervju dođite spremni, ali opušteni
- Ne slušajte prognoze ljudi o tome da li ćete dobiti vizu, jer je sve individualno (To što Pera nije dobio vizu iako je ispunjavao sve uslove, koliko ti znaš, ne znači da će i tvoj slučaj biti takav.)
Ako imate bilo kakva dodatna pitanja, tu sam. Srećno na viziranju!
Ako idete u Ameriku na Work and Travel, možda će vas zanimati ovaj tekst.